talismani.rs

Afrodita

AFRODITA je bila olimpijska boginja ljubavi, lepote, zadovoljstva i rađanja. Prikazivana je kao prelepa žena u pratnji krilatog božanstva Erosa (Ljubav). Njeni atributi uključivali su golubicu, jabuku, školjku kapice i ogledalo. U klasičnoj skulpturi i freskama obično je bila prikazana naga.

Mitovi vezani za Afroditu

Njeno rođenje iz morske pene.

Njena preljubnička veza sa bogom Aresom.

Njena ljubav prema Adonisu, zgodnom kiparskom mladiću kojeg je tragično ubio vepar.

Njena ljubav prema Anhisesu (Anchises), pastiru-princu.

Presuda Pariza u kojoj je boginji dodeljena nagrada zlatna jabuka u zamenu za obećanje Paris Helene za brak.

Trojanski rat u kome je podržala svoje miljenike Pariza i Eneju i u borbama je ranjena.

Trka Hipomena za Atalantu, koja je dobijena uz pomoć boginje i njenih zlatnih jabuka.

Smrt Ipolita, kojeg je boginja uništila jer je prezirala njeno obožavanje.

Statua Pigmaliona koju je Afrodita oživela kao odgovor na njegove molitve.

Progon Psihe (Psihe), devojke koju je voleo boginjin sin Eros.

Enciklopedija Afrodite

AFRODITA (Afrodita), jedno od velikih olimpijskih božanstava, bila je, prema popularnim i poetskim shvatanjima Grka, boginja ljubavi i lepote. U grčkoj mitologiji neka predanja su govorila da je ona nastala iz pene (afrosa) mora, koja se okupila oko osakaćenih delova Urana, koje je Kronos bacio u more nakon što je kastrirao svog oca. Sa izuzetkom Homerove himne o Afroditi, o ovoj legendi nema ni traga kod Homera, a po njemu je Afrodita ćerka Zevsa i Dione. Kasnija predanja nazivaju je kćerkom Kronosa i Euonime, ili Urana i Hemere.

Prema Hesiodu i homerskoj himni o Afroditi, boginja je, nakon što je ustala iz pene, najpre prišla ostrvu Kiteru, a odatle otišla na Kipar, i dok je hodala po morskoj obali, cveće je niknulo pod njenim nogama, a Eros i Himer su je pratili na skupu drugih velikih bogova, gde su svi bili zapanjeni divljenjem i ljubavlju kada se pojavila, a njena neverovatna lepota naterala je svakoga da je mašta kao svoju ženu.

Prema kosmogonijskim pogledima na prirodu Afrodite, ona je bila oličenje generativnih moći prirode i majka svih živih bića. Čini se da je trag ovog pojma sadržan u legendi kada se u borbi Tifona sa bogovima Afrodita preobrazila u ribu, za koju se smatralo da ima najveću generativnu moć. Ali prema narodnom verovanju Grka i njihovim pesničkim opisima, ona je bila boginja ljubavi, koja je uzbudila ovu strast u srcu bogova i ljudi, i tako zavladala svim živim stvorenjima.

Antička mitologija nudi brojne primere u kojima je Afrodita kažnjavala one koji su zanemarili njeno obožavanje ili prezirali njenu moć, kao i druge u kojima je favorizovala i štitila one koji su joj odali počast i prepoznali njenu moć. Ljubav i lepota su ideje suštinski povezane, a Afrodita je stoga bila i boginja lepote i gracioznosti. U ovim tačkama ona je nadmašila sve druge boginje, i dobila je nagradu lepote iz Pariza; dalje je imala moć da drugima podari lepotu i nepobedive čari. Mladost (bog) je glasnik, a Pejton, Hore i Harite, pratioci Afrodite. Brakove Zevs naziva njenim poslom i stvarima sa kojima bi ona trebalo da se bavi. Kako je ona sama potekla iz mora, kasniji pisci joj prepisuju i donekle uticaj na more.

Tokom Trojanskog rata, Afrodita, Enejeva majka, koju je trojanski princ proglasio najlepšom od svih boginja, prirodno je stala na stranu Trojanaca. Ona je spasila Pariz od njegovog nadmetanja sa Menelajem, ali kada je pokušala da izbavi svog dragog Eneju iz borbe, progonio ju je Diomed, koji ju je ranio u ruku. U strahu je napustila sina, a Iris ju je u Aresovim kolima odnela na Olimp, gde se požalila na svoju nesreću svojoj majci Dioni, ali su joj se Hera i Atena smejale. Takođe je zaštitila Hektorovo telo, i pomazala ga ambrozijom.

Prema najčešćim pričama iz antike, Afrodita je bila udata za Hefesta, za koga se, međutim, u Ilijadi kaže da se oženio Harisom. Njena nevernost prema Hefestu koja se ispoljila njenoj ljubavi prema Aresu i način na koji ju je domišljatost njenog muža uhvatila u prevari, lepo su opisani u Odiseji. Od Aresa je postala majka Fobosa, Deimosa, Harmonije, a prema kasnijim predanjima i Erosa i Anterosa.

Ali Ares nije bio jedini bog kome je Afrodita bila naklonjena; Dionis, Hermes i Posejdon su takođe uživali u njenim čarima. Od prvog je, prema nekim predanjima, bila majka Prijapa i Bahusa, od drugog Hermafrodita, a od Posejdona je imala dvoje dece, Rodosa i Herofila.

Pošto je Afrodita tako često uzburkala plamen ljubavi u srcu bogova prema smrtnicima, Zevs je konačno odlučio da je natera da plati za svoj razuzdani sport tako što je i nju inspirisao ljubavlju prema smrtniku. To je i ostvareno, a Afrodita je začela nepobedivu strast prema Anhizu, od koga je postala majka Eneje i Lira.

Poštujući njene veze sa drugim smrtnicima vidi Adonis i Butes; Drevna priča je glasila ovako: Smirna (majka Adonisa) je zanemarila obožavanje Afrodite i boginja ju je kaznila neprirodnom ljubavlju prema svom ocu. Uz pomoć svoje dadilje, uspela je da deli očev krevet, a da on nju pri tome nije prepoznao. Kada je otkrio zločin, želeo je da je ubije; ali ona je pobegla, i pošto je skoro bila sustignuta, molila se bogovima da je učine nevidljivom. Bili su dirnuti i pretvorili je u drvo zvano smurna. Nakon devet meseci drvo je puklo i Adonis se rodio. Afrodita je bila toliko očarana lepotom odojčeta, da ga je sakrila u kutiji koju je poverila Persefoni (ženi Hadesa); ali kada je ova druga otkrila blago koje je imala kod sebe, odbila je da ga se odrekne. Slučaj je iznet pred Zevsom, koji je rešio spor izjavljujući da tokom četiri meseca svake godine Adonis treba da bude prepušten sam sebi, četiri meseca treba da pripada Persefoni, a preostala četiri Afroditi. Adonis je, međutim, više voleo da živi sa Afroditom, takođe je proveo sa njom četiri meseca nad kojima je imao kontrolu. Potom je Adonis umro od rane koju je zadobio od vepra tokom potere.

Kasniji pisci ovoj priči donose razne izmene i dopune. Prema Higinu, Smirna je kažnjena ljubavlju prema svom ocu, jer je njena majka Kenhreis izazvala Afroditin gnev tako što je lepotu svoje ćerke uzdizala iznad lepote boginje. Smirna je nakon otkrića svog zločina pobegla u šumu, gde je pretvorena u drvo iz kojeg je izašao Adonis, kada ga je njen otac rascepao mačem. Spor između Afrodite i Persefone, prema nekim računima, rešila je Kaliopa, koju je Zevs postavio za posrednika između njih. Ovidije dodaje sledeće karakteristike: Mirina (Smirnina) ljubav prema njenom ocu bila je uzbuđena furijama (ženska mitološka bića osvete u drevnoj grčkoj religiji i mitologiji); Lucina (EILEITHYIA - Grčka boginja porođaja) joj je pomagala kada je rodila Adonisa, a Najade (nimfe) su ga namazale suzama njegove majke, tj. sa tečnošću koja je curila sa drveta. Adonis je odrastao kao najlepši mladić, a Venera ga je volela i delila sa njim užitke potere, iako ga je uvek opominjala od divljih zveri. Najzad je ranio vepra koji ga je ubio u svom besu.

Prema nekim legendama Ares (Mars), ili, prema drugim, Apolon je preuzeo oblik vepra i tako ubio Adonisa. Treća priča se odnosila na to da je Dionis odneo Adonisa. Kada je Afrodita bila obaveštena da je njen voljeni ranjen, požurila je na mesto i poprskala mu krv nektar, iz koje je odmah izniklo cveće. Razne druge modifikacije priče mogu se pročitati u Higinu, Teokritu, Bionu i u sholijasti o Likofronu. Iz dvostrukog braka Afrodite sa Aresom i Adonisom nastao je Priap. Osim njega, Golgos i Beroe su takođe bila deca Adonisa i Afrodite. Nakon svoje smrti Adonis je morao da se spusti u donji svet, ali mu je bilo dozvoljeno da šest meseci svake godine provede sa svojom voljenom Afroditom u gornjem svetu.

Afrodita je posedovala magični pojas koji je imao moć da inspiriše ljubav i želju za one koji ga nose; stoga ga je pozajmila Heri kada je želela da podstakne Zevsovu ljubav. Strela se takođe ponekad pominje kao jedan od njenih atributa. U biljnom carstvu mirta, ruža, jabuka, mak i drugi bili su za nju svetinja.

Olimpijski bogovi

Mitologija

Horoskop