talismani.rs

Ares

ARES je bio olimpijski bog rata, borbe, hrabrosti i građanskog poretka. U antičkoj umetnosti bio je prikazan ili kao zreo, bradati ratnik naoružan za bitku, ili kao golobradi mladić sa kormilom i kopljem.

Mitovi vezani za Aresa

Ares je imao preljubničku vezu sa boginjom Afroditom, ali njen muž Hefest zarobio je par u zlatnu mrežu i ponizio ih pozivajući ostale bogove da svedoče.

Kada se Afrodita zaljubila u zgodnog mladića Adonisa, Ares je postao ljubomoran, pretvorio se u vepra i ubio mladog Adonisa dok je bio u lovu.

Ares je svoju kćer Harmoniju i njenog muža Kadmosa (Kadma) iz Tebe pretvorio u zmije i odveo ih na Ostrva blaženih.

Bog je ubio Halirotija da bi osvetio silovanje svoje ćerke Alkipe. Suđeno mu je na sudu Areiopagosa u Atini, ali je oslobođen optužbi za ubistvo.

Ares je uhapsio zločinca Sizifa, bezbožnika koji se usudio da kidnapuje boga smrti Tanatosa.

Tokom bitke između Herakla i Aresovog zlobnog Kiknosa (Kikna), bog je intervenisao, ali ga je junak ranio i primorao ga da pobegne nazad na Olimp. 

Ares je aktivno podržavao svoje kćerke amazonske kraljice u njihovim brojnim ratovima i bitkama. Najslavnija od njih bila je Pentezileja koja se pridružila Trojanskom ratu. 

Kada su Aloadai divovi opsadili Olimp, Ares se borio protiv njih, ali je poražen i zatočen u bronzanoj posudi. Kasnije ga je spasao bog Hermes.

Tokom Trojanskog rata, Aresa, koji je stao na stranu Trojanaca, bolno ga je ranio grčki heroj Diomed koji mu je zabio koplje u bok i poslao ga nazad na Olimp.

Simboli i karakteristike

Aresov glavni atribut bio je šiljasti ratnički šlem. Čak i u domaćim scenama, kao što su gozbe bogova, prikazivan je kako nosi ili drži kormilo. Ostali atributi boga uključivali su štit, koplje i ponekad mač u korici. Iako je njegov štit često bio ukrašen nekom vrstom amblema, umetnici iz antike su jednostavno koristili generički amblem izvučen iz njihovog standardnog repertoara, a ne nešto specifično za boga.
Ares je obično bio obučen kao standardni grčki ratnik sa kratkom tunikom, naprsnikom i šlemom. Naprsnik je često bio izostavljen u korist jednostavne tunike, a ponekad je bio prikazan gol, sem što je nosio svoj štit. Identifikovati Aresa u umetnosti može biti poprilično teško jer se malo razlikuje od drugih ratničkih figura.

Aresovo poreklo

Ares je bio sin Zevsa i Here, kralj i kraljica bogova, i brat boginje Eileitije i Hebe. Među njegovim polubraćom i sestrama bili su Atena, Afrodita, Apolon, Artemida, Hermes, Dionis i Hefest.
Ares je imao troje dece od boginje Afrodite po imenu Deimos (Strah), Fobos (Užas) i Harmonija (Harmonija). Njegova ćerka Harmonije, Semele, bila je majka boga Dionisa.
Ares je takođe imao brojno smrtno potomstvo. Mnogi od njih su nasledili nasilni temperament svog oca i u mitu su često igrani u ulozi zlikovaca.

Enciklopedija Aresa

ARES (Ares), bog rata i jedan od velikih olimpijskih bogova Grka. On je predstavljen kao sin Zevsa i Here. Kasnija tumačenja, prema kome je Hera začela Aresa dodirivanjem određenog cveta, deluju kao imitacija legende o rođenju Hefesta, a prenosi je Ovidije.

Lik Aresa u grčkoj mitologiji najbolje će se razumeti ako ga uporedimo sa drugim božanstvima koja su takođe na neki način povezana sa ratom. Atena predstavlja promišljenost i mudrost u ratnim poslovima i štiti ljude i njihova naselja tokom njegovih pustošenja. Ares, s druge strane, nije ništa drugo do oličenja smele sile i snage, i ne toliko bog rata koliko njegovog meteža, pometnje i strahote. Njegova sestra Eris poziva na rat, Zevs usmerava njegov tok, ali Ares voli rat zbog samog rata, i uživa u buci i huku bitaka, u klanju ljudi i razaranju gradova. Čak nije ni pod uticajem partijskog duha, već ponekad pomaže jednoj, a ponekad drugoj strani, baš kako mu to nalaže sklonost; odakle ga Zevs naziva alloposallos.

Čak se verovalo da je destruktivna ruka ovog boga aktivna u pustošenju koje su izazvale kuge i epidemije. Ovaj divlji i krvavi lik Aresa čini da ga mrze i drugi bogovi i njegovi roditelji. U Ilijadi se pojavljuje okružen personifikacijama svih strašnih pojava i posledica rata ali je u Odiseji njegov karakter donekle ublažen.

To je bilo protivno duhu koji je podstakao Grke da predstavljaju biće poput Aresa, sa svom svojom ogromnom fizičkom snagom, kao i uvek pobednički; a kada dođe u dodir sa višim silama, obično biva osvojen. Ranio ga je Diomed, kome je pomagala Atina, i u padu je urlao kao devet ili deset hiljada drugih ratnika zajedno. Kada su bogovi počeli da aktivno učestvuju u ratu smrtnika, Atena se suprotstavila Aresu i bacila ga na zemlju bacivši na njega moćan kamen; a kada je ležao ispružen na zemlji, njegovo ogromno telo pokrivalo je prostor od sedam pletra (antička jedinica za meru) ili ti 210 metara.

Ogromni Alodejci su ga takođe osvojili i okovali u lance, i držali ga u zarobljeništvu trinaest meseci, dok ga Hermes nije izbavio. U borbi Tifona protiv Zevsa, Ares je bio primoran, zajedno sa ostalim bogovima, da pobegne u Egipat, gde se preobrazio u ribu. Pokorio ga je i Herakle, sa kojim se borio zbog svog sina Kikna, i obavezao da se vrati na Olimp. U brojnim drugim takmičenjima, međutim, bio je pobednik!

Ovaj žestoki i gigantski, ali istovremeno lep bog voleo je i bio je voljen od Afrodite: on se umešao u njeno ime kod Zevsa i pozajmio joj svoju ratnu kočiju. Kada je Afrodita volela Adonisa, Ares se u svojoj ljubomori preobrazio u vepra i ubio svog rivala.

Prema novoj tradiciji, Ares je ubio Halirotija, Posejdonovog sina, kada je bio na tački da se iživljava nad Alkipom, Aresovom ćerkom. Posle toga Posejdon je optužio Aresa u Areiopagu, gde su se na sudu okupili olimpijski bogovi. Ares je oslobođen optužbi, a verovalo se da je ovaj događaj doveo do imena Areiopag.

Ratoborni karakter plemena Trakije doveo je do verovanja da je u toj zemlji boravište boga i da su ovde i u Skitiji bila glavna sedišta njegovog obožavanja. U Skitiji je obožavan u obliku mača, kome su žrtvovani ne samo konji i druga stoka, već i ljudi.

Dalje je bio obožavan u Kolhidi, gde je zlatno runo visilo na hrastu. Odatle se verovalo da su Dioskuri doneli drevnu statuu Aresa u Lakoniju, koja se čuvala u hramu Aresa Tareita, na putu od Sparte do Terape. Ostrvo blizu obale Kolhide, za koje se verovalo da su na njemu živele ptice Stimfalije, i koje se zove ostrvo Ares takođe je bila svetinja posvećena bogu rata.

U samoj Grčkoj obožavanje Aresa nije bilo uopšteno. U Atini je imao hram u kome se nalazila statua koju je napravio Alkamen u Gerontri. U Lakoniji imao je hram sa šumarkom, gde se slavio godišnji praznik, tokom kojeg nijedna žena nije smela da priđe hramu. Takođe je obožavan u blizini Tegeje, i u gradu, u Olimpiji, blizu Tebe. Spartanci ratoborni kakvi su i bili opisani u svim zapisima, predstavljaju najverovatnije njegove najveće obožavaoce. U Sparti postojala je drevna statua, koja je predstavljala Aresa u lancima, da bi naznačila da borbeni duh i pobeda nikada neće napustiti grad Spartu. U Sparti su Aresu prinošene ljudske žrtve. Hramovi ovog boga su obično građeni van gradova, verovatno da bi sugerisali ideju da on treba da spreči neprijatelje da im se približe.

Sve priče o Aresu i njegovom obožavanju u zemljama severno od Grčke kao da ukazuju na to da je njegovo obožavanje uvedeno iz Trakije; a ceo lik boga, kako su ga opisali najstariji pesnici Grčke, izgleda da se smatralo malo prikladnim da bude predstavljen u umetničkim delima. Malo je sačuvanih grčkih spomenika koje predstavljaju ovog boga; pojavljuje se uglavnom na novčićima, reljefima i draguljima. Rimljani su identifikovali svog boga Marsa sa grčkim Aresom.

Olimpijski bogovi

Mitologija

Horoskop