talismani.rs

Atena

ATENA (Atena) je bila olimpijska boginja mudrosti i dobrog saveta, rata, odbrane gradova, herojskog poduhvata, tkanja, grnčarstva i raznih drugih zanata. Bila je prikazana kao dostojanstvena žena naoružana štitom i kopljem, koja je nosila dugu odoru, kormilo sa grbom i čuveni aigis - ogrtač ukrašen zmijom i ukrašen monstruoznim likom Gorgone Meduze.

Mitovi vezani za Atenu

Njeno rođenje iz Zevsove glave, potpuno odrasla i obučena.

Njeno takmičenje sa Posejdonom za vlast nad Atinom u kojem je proizvela prvu maslinu, a on prvog konja.

Rat divova u kojem je zakopala Enkeladosa (Enceladus) ispod planine Etne i napravila svoj aigis od Paladine kože. 

Pokušaj obljube nad boginjom od strane Hefesta, koji je prosuo svoje seme na zemlju i proizveo Eriktonija (Erichthonius), kojeg je potom usvojila kao sopstvenog sina. 

Pomaganje Perseju u njegovoj potrazi za ubistvo Gorgone i Argonauta u njihovoj potrazi za Zlatnom runom.

Pomaganje junaku Heraklu (Herakle) sa njegovih dvanaest zadataka.

Takmičenje u tkanju sa Arahnom (Arahnom) koju je boginja preobrazila u pauka.

Oslepljenje Teiresije (Tiresije) što ju je video golu dok se kupa.

Presuda u Parizu na kojoj se takmičila sa Herom i Afroditom za nagradu zlatne jabuke.

Trojanski rat u kojem je stala na stranu Grka, ali je napala njihove brodove olujom kada nisu uspeli da kazne Oilean Aias (Ajak) jer je narušio njeno trojansko svetilište.

Enciklopedija Atene

ATENA (Athene ili Athena), jedna od velikih božanstava iz Grčke mitologije. Homer je naziva Zevsovom ćerkom, bez ikakve aluzije na njenu majku ili na način na koji je pozvana u postojanje, dok se većina kasnijih predanja slaže u tvrdnji da je rođena iz Zevsove glave. Prema Hesiodu, Metida, prva Zevsova žena, bila je majka Atene, ali kada je Metida bila trudna sa njom, Zevs je, po savetu Gaje i Urana, progutao Metidu, a potom sam rodio Atinu, koja je nikla iz njegove glave. Pindar dodaje, da je Hefest svojom sekirom odsekao Zevsovu glavu, a da je Atena iskočila uz snažan ratni poklič. Drugi navode, da su Prometej ili Hermes ili Palamaon pomogli Zevsu da rodi Atinu, i pominju reku Triton kao mesto gde se događaj desio. Druga predanja ponovo govore da je Atena ponikla sa Zevsove glave u punom oklopu, što je izjava za koju se kaže da je Stezihor bio najstariji autoritet.

Sve ove tradicije se, međutim, slažu u tome da je Atena bila Zevsova ćerka; ali drugi skup smatra je ćerkom Palade, krilatog diva, koga je kasnije ubila zbog njegovog pokušaja da naruši njenu čednost, čiju je kožu koristila kao svoju egidu i čija je krila pričvrstila za svoje noge.

Treća tradicija nas vodi u Libiju gde Atenu nazivaju ćerkom Posejdona i Tritonisa. Atena se, kaže Herodot (iv. 180), jednom prilikom naljutila na oca i otišla kod Zevsa, koji ju je učinio svojom ćerkom. Ovaj odlomak jasnije od bilo kog drugog pokazuje način na koji su pravi i drevni helenski mitovi transplantirani u Libiju, gde su kasnije smatrani helenskim izvorima. Poštujući ovu libijsku Atenu, dalje se priča da ju je obrazovao rečni bog Triton, zajedno sa njegovom sopstvenom ćerkom Paladom. U Libiji je takođe rečeno da je izmislila flautu; jer kada je Persej odsekao glavu Meduzi, a Steno i Eurijala, sestre Meduze, oplakivale njenu smrt, dok su iz usta zmija koje su okruživale njihove glave izlazile žalosni zvuci, Atena je navodno imitirala te zvukove na trsci.

Veza Atene sa Tritonom i Tritonisom izazvala je kasnije različita predanja o njenom rodnom mestu, tako da gde god je postojala reka ili bunar tog imena, kao na Kritu, u Tesaliji, Beotiji, Arkadiji i Egiptu, stanovnici tih oblasti su tvrdile da je Atena tamo rođena. Iz takvih rodnih mesta na reci Triton izgleda da je nazvana Tritonis ili Tritogeneia, mada treba primetiti da se ovo prezime objašnjava i na druge načine; jer neki ga izvode iz drevne kritske, eolske ili beotske reči, trito, što znači „glava“, tako da bi to značilo „boginja rođena iz glave“, a drugi misle da je bila namenjena da obeleži okolnost njenog bića; rođena trećeg u mesecu. Veza Atene sa Tritonom prirodno sugeriše da najstarije sedište njenog obožavanja moramo tražiti u Grčkoj na obalama reke Triton u Beotiji, koja se uliva u jezero Kopais, i na kome su se nalazila dva drevna pelazgijska grada, Atina i Eleuzina, koje je po predanju progutalo jezero. Odatle su njeno obožavanje Minijci preneli u Atiku, Libiju i druge zemlje. Na kraju moramo primetiti jednu tradiciju, koja je Atenu učinila Itonijevom kćerkom i sestrom Jodame, koju je Atena ubila, a druga prema kojoj je bila Hefestova ćerka.

Ova različita predanja o Ateni nastala su, kao i u većini drugih slučajeva, iz lokalnih legendi i iz identifikacije grčke Atene sa drugim božanstvima. Uobičajena ideja koju su Grci imali o njoj, a koja je bila najšire rasprostranjena u antičkom svetu, jeste da je ona bila Zevsova ćerka, a ako uzmemo da je Metis bila njena majka, odmah imamo ključ za karakter koji ona nosi u religiji Grčke; jer, kao što je njen otac bio najmoćniji, a majka najmudrija među bogovima, tako je i Atena bila kombinacija njih dvoje, odnosno boginja u kojoj su se skladno spojile moć i mudrost. Iz ove fundamentalne ideje mogu se izvesti različiti aspekti pod kojima se ona pojavljuje u antičkim zapisima. Izgleda da je ona bila božanstvo čisto etičkog karaktera, a ne predstavnik neke posebne fizičke moći manifestovane u prirodi; njena moć i mudrost se javljaju u tome što je zaštitnica i čuvar države i društvenih institucija. Sve, dakle, što državi daje snagu i prosperitet, kao što su poljoprivreda, pronalasci i industrija, kao i sve što je čuva i štiti od štetnog uticaja spolja, kao što je odbrana zidova, tvrđava i luka, je pod njenom neposrednom brigom.

Kao zaštitnica zemljoradnje, Atina je predstavljena kao pronalazač pluga i grabulja: stvorila je maslinu, najveći blagoslov Atike, naučila je narod da upreže volove na plug, brinula se o uzgoju konja i poučavala muškarce kako da ih ukroti za uzdu, njen sopstveni izum. Na početku proleća joj je izrečena zahvalnost unapred za zaštitu koju je trebalo da pruži poljima.

Pored pronalazaka koji se odnose na poljoprivredu, pripisuju joj se i drugi povezani sa raznim vrstama nauke, industrije i umetnosti, a svi njeni izumi nisu od onih koje ljudi prave slučajno, već oni koji zahtevaju razmišljanje i meditaciju. . Možemo primetiti pronalazak brojeva, trube, kočije i navigacije. Što se tiče svih vrsta korisnih veština, verovalo se da je upoznala ljude sa sredstvima i instrumentima koji su neophodni za njihovo bavljenje, kao što je umetnost proizvodnje vatre.

Dalje se verovalo da je izmislila skoro sve vrste posla u kojima su bile zaposlene žene, a i sama je bila vešta u tom poslu: ukratko, Atena i Hefest su bili veliki pokrovitelji i korisnih i elegantnih umetnosti. Otuda je nazvana ergane, a kasniji pisci je čine boginjom sve mudrosti, znanja i umetnosti, i predstavljaju je kako sedi sa desne strane svog oca Zevsa i podržava ga. sa njenim savetom. Kao boginja koja je učinila tolike pronalaske neophodnim i korisnim u civilizovanom životu, nju karakterišu različiti epiteti i prezimena, koja izražavaju oštrinu njenog vida ili snagu njenog intelekta.

Kao zaštitnica države, ona je u Atini bila zaštitnica fratrija i kuća koje su činile osnovu države. Ona je takođe održavala autoritet zakona, pravde i reda u sudovima i skupštini naroda. Ova ideja bila je drevna koliko i Homerove pesme, u kojima se ona opisuje kao pomoć Odiseju protiv bezakonog ponašanja prosaca. Verovalo se da je osnovala antički sud na Areiopagu, a u slučajevima kada su glasovi sudija bili podjednako podeljeni, ona je davala odlučujući u korist optuženog. Epiteti koji se odnose na ovaj deo boginjinog karaktera su aksiopoinos, osvetnik, Boulaia i aguraia.

Kao što je Atina promovisala unutrašnji prosperitet države, podsticanjem poljoprivrede i industrije, i održavanjem reda i zakona u svim javnim poslovima, tako je i štitila državu od spoljnih neprijatelja, i time poprima karakter ratobornog božanstva, iako za razliku od Aresa, Eride ili Enjoa. Prema Homeru, ona čak i ne nosi oružje, već ga pozajmljuje od Zevsa; ona čuva ljude od klanja kada to zahteva razboritost, i odbija Aresovu divlju ljubav prema ratu, i osvaja ga. Ona ne voli rat zbog njega samog, već jednostavno zbog prednosti koje država dobija upuštajući se u njega; i stoga podržava samo one ratoborne poduhvate koji su započeti sa oprezom i koji će verovatno biti praćeni povoljnim rezultatima. U vreme rata, gradovi, tvrđave i luke su pod njenom posebnom brigom, odakle je označena kao erusiptolis, alalkomeneis, polias, poliouchos, akraia i sl.

Kao razborita boginja rata, ona je i zaštitnica svih heroja koji se odlikuju razboritošću i dobrim savetom, kao i svojom snagom i hrabrošću, kao što su Herakle, Persej, Belerofont, Ahil, Diomed i Odisej. U ratu Zevsa protiv divova, pomagala je svom ocu i Heraklu svojim savetima, a takođe je aktivno učestvovala u njemu, jer je zakopala Encelada ispod ostrva Sicilije i ubila Paladu. U Trojanskom ratu ona je stala na stranu civilizovanijih Grka, iako kao opomenu posetila ih je sa olujama, zbog načina na koji je Lokrijanac Ajaks ophodio Kasandru u njenom hramu. Kao boginja rata i zaštitnica heroja, Atina se obično pojavljuje u oklopu, sa egidom i zlatnim štapom, kojim daruje svojim omiljenima svoju mladost i veličanstvo.

Lik Atene, kako smo ga ovde pratili, zauzima srednje mesto između muškog i ženskog, odakle je u orfičkoj himni nazvana arsen kai thelus, pa je stoga i devičansko božanstvo, čije je srce nedostupno za strast ljubavi i koje se kloni bračne veze. Teiresija je bio lišen vida jer ju je video u kadi, a Hefest, koji je pokušao da joj uzme čednost, bio je primoran da beži. Iz tog razloga, antičke tradicije uvek opisuju boginju kao obučenu; a kada je Ovidije natera da se pojavi gola pred Parizom, on napušta pravu staru priču. Njena statua je takođe uvek bila obučena, a kada se nosila na atičkim festivalima, bila je potpuno pokrivena. Ali, bez obzira na opšte mišljenje o njenom nevinom karakteru, postoje neke tradicije kasnog porekla koje je opisuju kao majku. Dakle, Apolon se naziva sinom Hefesta i Atene – legenda koja je možda nastala u vreme kada su Jonci uveli obožavanje Apolona u Atiku, i kada je ovo novo božanstvo stavljeno u neku porodičnu vezu sa drevnom boginjom zemlje. Lihnus se takođe naziva sinom Hefesta i Atene.

Atena je bila obožavana u svim delovima Grčke, a iz antičkih gradova na jezeru Kopais njeno obožavanje je veoma rano preneto u Atiku, gde je postala veliko nacionalno božanstvo grada i zemlje. Ovde su je kasnije smatrali thea soteira, ugieia i paionia, a zmija, simbol večnog obnavljanja, bila je za nju sveta. U Lindusu na Rodosu njeno obožavanje je takođe bilo veoma izrazito. Među stvarima koje su joj bile svete možemo pomenuti sovu, zmiju, petla i maslinovo drvo, za koje je rečeno da ih je stvorila u borbi sa Posejdonom oko posedovanja Atike. U Corone u Meseniji njena statua je nosila vranu u ruci.

Žrtve koje su joj prinošene sastojale su se od bikova, odakle je verovatno i dobila prezime taurobolos, ovnovi i krave. Evstatije primećuje, da su joj žrtvovane samo ženske životinje, ali ne i jagnjad. U Ilionu se kaže da su joj lokrijske devojke ili deca žrtvovane svake godine kao iskupljenje za zločin koji je lokrijanski Ajaks počinio nad Kasandrom; i Suidas navodi, da su joj se ove ljudske žrtve nastavile prinositi sve do 346. godine pre Hrista. Poštujući velike Atine praznike u Atini, videti Dikt. of Ant. s. vv. Panathenaea i Arrhephoria.

Atina je često bila zastupljena u umetničkim delima; ali one u kojima je njen lik dostigao najviši ideal savršenstva bile su tri Fidijine statue. Prva je bila proslavljena kolosalna statua boginje, od zlata i slonovače, koja je podignuta na atinskom akropolju; druga je bila još veća bronzana statua, napravljena od plena koji su Atinjani uzeli u bici kod Maratona; treća je bila mala bronzana statua koja se zvala prelepa ili Lemnska Atina, jer su je Lemnjani posvetili u Atini. Prva od ovih statua predstavljala je boginju u stojećem stavu, koja je u ruci nosila Niku visoku četiri lakta. Štit je stajao kraj njenih nogu; haljina joj se spuštala do nogu, na grudima je bila glava Meduze, u desnoj ruci je nosila koplje, a pred njenim nogama je ležala zmija. Još uvek posedujemo veliki broj predstava Atene u statuama, kolosalnim bistama, reljefima, novčićima i slikama u vazama.

Olimpijski bogovi

Mitologija

Horoskop