Vaša korpa je trenutno prazna!
Egipatska mitologija
Egipatska mitologija se fokusira na fundamentalni poredak univerzuma, objašnjavajući obrasce prirodnog sveta kroz božanska dejstva. Od posebnog značaja su mitovi o stvaranju, stalna borba protiv nereda i ciklusi smrti i ponovnog rađanja.
Egipatski Bogovi
Egipatski bogovi i boginje bili su inkarnacije prirodnih fenomena, kao što je sunce, i društvenih pojava, poput znanja. Samim Egiptom je vladao faraon koji je tvrdio da je predstavnik bogova na zemlji i koji je delovao kao posrednik između čovečanstva i božanskog.
Egipatska mitologija je bila struktura verovanja i osnovni oblik drevne egipatske kulture od najmanje c. 4000. pre nove ere (kao što je dokazano pogrebnim praksama i slikama na grobnicama) do 30. godine pre nove ere smrću Kleopatre VII, poslednje vladarke iz egipatske dinastije Ptolomeja.
Svaki aspekt života u starom Egiptu bio je informisan kroz priče koje su povezivale stvaranje sveta i održavanje tog sveta od strane bogova. Egipatska religija je uticala na druge kulture putem trgovine i postala je posebno rasprostranjena nakon otvaranja Puta svile 130. pre nove ere, pošto je egipatski lučki grad Aleksandrija bio važan trgovački centar.
Značaj egipatske mitologije za druge kulture bio je u njenom razvoju koncepta večnog života posle smrti, dobronamernih božanstava i reinkarnacije. I Pitagora i Platon iz Grčke su bili pod uticajem egipatskih verovanja u reinkarnaciju i rimske religiozne kulture pozajmljene iz Egipta podjednako kao i iz drugih civilizacija.
Egipćani su ljudsko postojanje shvatali kao samo mali segment večnog putovanja kojim su rukovodile i orkestrirale natprirodne sile u oblicima mnogih božanstava koja su činila egipatski panteon. Prema istoričaru Bunsonu,
Heh, zvan Huh u nekim epohama, bio je jedan od prvobitnih bogova Ogdoada [osam božanstava koja su se obožavala tokom Starog kraljevstva, 2575-2134. p.n.e.] u Hermopolisu i predstavljao je večnost – cilj i sudbinu celog ljudskog života u egipatskim verskim verovanjima , faza postojanja u kojoj smrtnici mogu postići večno blaženstvo. Nečiji zemaljski život, međutim, nije bio samo prolog nečega većeg, već je bio deo čitavog putovanja. Egipatski koncept zagrobnog života bio je svet ogledala nečijeg života na zemlji (konkretno, nečijeg života u Egiptu) i čovek je morao da živi taj život dobro ako se nada da će uživati u ostatku svog večnog putovanja.
Stvaranje sveta
Oziris se pokazao kao promišljen i razuman bog i Atum mu je dao vladavinu svetom koji je potom otišao da se bavi svojim poslovima.
Za Egipćane, putovanje je počelo stvaranjem sveta i univerzuma iz tame i uskovitlanog haosa. Nekada nije bilo ničega osim beskrajne tamne vode bez oblika i svrhe. Unutar ove praznine je postojao Heka (bog magije) koji je čekao trenutak stvaranja. Iz ove vodene tišine (Nu) uzdizalo se primordijalno brdo, poznato kao ben-ben, na kome je stajao veliki bog Atum (ili, u nekim verzijama mita, Ptah). Atum je pogledao ništavilo i prepoznao svoju usamljenost i tako se, uz pomoć magije, spario sa sopstvenom senkom da bi rodio dvoje dece, Šu (bog vazduha, koga je Atum ispljunuo) i Tefnut (boginju vlage, koju je Atum povratio). Šu je ranom svetu dao principe života, dok je Tefnut doprineo principima poretka.
Ostavljajući svog oca na Ben-benu, krenuli su da uspostave svet. Vremenom se Atum zabrinuo jer njegove dece tako dugo nije bilo i tako mu je izvadio oko i poslao ga u potragu za njima. Dok mu nije bilo oka, Atum je sedeo sam na brdu usred haosa i razmišljao o večnosti. Šu i Tefnut su se vratili sa okom Atuma (kasnije povezano sa okom Udžat, Raovim okom ili Svevidećim okom) i njihov otac, zahvalan na njihovom bezbednom povratku, pustio je suze radosnice. Ove suze, koje su padale na mračnu, plodnu zemlju ben-bena, rodile su muškarce i žene.
Međutim, ova rana stvorenja nisu imala gde da žive, pa su se Šu i Tefnut parili i rodili Geb (zemlja) i Nut (nebo). Geb i Nut, iako brat i sestra, duboko su se zaljubili i bili su nerazdvojni. Atum je smatrao njihovo ponašanje neprihvatljivim i odgurnuo Nuta od Geba, visoko u nebo. Par se zauvek mogao da vidi, ali više nisu mogli da se dodiruju. Nut je već bila trudna od Geba, međutim, i na kraju je rodila Ozirisa, Izidu, Seta, Neftidu i Horusa – pet egipatskih bogova koji se najčešće prepoznaju kao najranije ili, barem, najpoznatije predstave starijih bogova. Oziris se pokazao kao promišljen i razuman bog i Atum mu je dao vladavinu svetom koji je potom otišao da se bavi svojim poslovima.
Mitologija
