Vaša korpa je trenutno prazna!
Hefest
HEFAIST (Hefest) je bio olimpijski bog vatre, kovača, zanatlija, obrade metala, kamenoklesarstva i skulpture. Bio je prikazan kao bradati čovek koji drži čekić i klešta – kovački alat.
Mitovi vezani za Hefesta
Njegov pad sa Olimpa u kojem ga je Hera odbacila po rođenju.
Zarobljivanje Here na ukletom prestolu i povratak na Olimp.
Preljuba njegove žene Afrodite koju je bio zarobio zajedno sa Aresom u zlatnoj mreži.
Izrada Pandore, prve žene, po komandi Zevsa.
Pokušaj povrede Atene koji je rezultirao impregnacijom Zemlje i rođenjem Erihtonija (Erichthonius).
Izrada proklete Harmonijeve ogrlice koja je osudila njene potomke na ciklus tragedije.
Trojanski rat u kome se vatrom borio protiv rečnog boga Skamandrosa (Skamandra).
Izrada oklopa za Ahileja (Ahila) na zahtev junakove majke Tetide.
Enciklopedija Hefesta
HEFEST (Hephaistos), bog vatre, bio je, prema Homerovom izveštaju, sin Zevsa i Here. Kasnija predanja govore da on nije imao oca, i da ga je Hera rodila nezavisno od Zevsa, jer je bila ljubomorna zato što je Zevs rodio Atenu nezavisno od nje. Ovo je, međutim, u suprotnosti sa uobičajenom pričom da je Hefest podelio Zevsovu glavu i tako mu pomogao da rodi Atenu, jer je Hefest tamo predstavljen kao stariji od Atene. Dalji razvoj kasnijeg predanja je da je Hefest ponikao iz Herinog bedra i, budući da je dugo vremena bio u neznanju o svom roditeljstvu, na kraju je pribegao lukavstvu, da bi to otkrio. Konstruisao je stolicu za koju su bili pričvršćeni oni koji su sedeli na njoj, i pošto je tako uhvatio Heru u zamku, odbio joj je da ustane dok mu ona ne kaže ko su mu roditelji.
Hefest je bog vatre, posebno utoliko što se manifestuje kao sila fizičke prirode u vulkanskim oblastima, i utoliko što je neophodno sredstvo u umetnosti i manufakturama, odakle se vatra naziva Hefestov dah, i ime boga koriste i grčki i rimski pesnici kao sinonim za vatru. Kao što plamen nastaje iz male iskre, tako je i bog vatre bio delikatan i slab od svog rođenja, zbog čega ga majka nije volela i iz tog razloga ga bacila sa Olimpa. Ali morska božanstva, Tetida i Eurinoma, primiše ga, i on s njima boravi devet godina u pećini, okružen Okeanom, praveći za njih razne ukrase. Upravo je, prema nekim izveštajima, tokom tog perioda napravio zlatnu stolicu kojom je kažnjavao svoju majku zbog njene nenaklonosti i sa koje nije hteo da je oslobodi, sve dok ga nije nadvladao Dionis.
Iako se Hefest kasnije setio okrutnosti svoje majke, ipak je uvek bio ljubazan i poslušan prema njoj, čak jednom, dok se ona svađala sa Zevsom, stao je na njenu stranu usprotiviši se ocu i time toliko uvredio svog Zevsa, da ga je ovaj uhvatio za nogu i oborio ga sa Olimpa. Hefest je padao ceo dan, ali je uveče sišao na ostrvo Lemnos, gde su ga ljubazno primili Sinti. Kasniji pisci opisuju njegovu hromost, kao posledicu njegovog drugog pada, dok ga Homer od rođenja čini hromim i slabim.
Posle drugog pada vratio se na Olimp, a potom je bio posrednik između svojih roditelja. Tom prilikom ponudio je čašu nektara svojoj majci i ostalim bogovima, koji su prasnuli u neumeren smeh videvši ga kako užurbano šepa Olimpom od jednog do drugog boga, jer je bio ružan i spor, a zbog slabosti njegovih nogu, pri hodu su ga držali veštački oslonci, vešto napravljeni od zlata. Vrat i grudi su mu, međutim, bili snažni i mišićavi.
Na Olimpu je Hefest imao svoju palatu, neprolaznu i sjajnu kao zvezde: u njoj se nalazila njegova radionica, sa nakovnjem, i dvadeset mehova, koji su radili spontano po njegovom nalogu. Tamo je napravio sva svoja lepa i čudesna dela, pribor i oružje, i za bogove i za ljude. Antički pesnici i mitografi obiluju odlomcima koji opisuju dela izuzetne izrade koja je izradio Hefest. U kasnijim izveštajima, Kiklopi, Bronti, Steropi, Pirakmon i drugi, su njegovi radnici i sluge, a njegova radionica više nije predstavljena sa sedištem na Olimpu, već u unutrašnjosti nekog vulkanskog ostrva.
U njegovoj palati živela je i Hefestova žena: u Ilijadi je nazvana Haris, u Odiseji Afrodita, a u Hesiodovoj Teogoniji ona se zove Aglaja. U Homerovim pesmama se ne pominju Hefestovi potomci, ali kod kasnijih pisaca broj njegove dece je priličan. U Trojanskom ratu bio je na strani Grka, ali su ga obožavali i Trojanci, a jednom prilikom je spasao jednog Trojanca kada ga je Diomed hteo da ubije.
Njegovo omiljeno mesto na zemlji bilo je ostrvo Lemnos, gde je voleo da boravi među Sintijanima; ali i druga vulkanska ostrva, kao što su Lipara, Hiera, Imbros. i Sicilija, zovu se njegova prebivališta ili radionice.
Hefest je među muškarcima ono što je Atena među ženskim božanstvima, jer, kao i ona, daje veštinu smrtnim umetnicima, i verovalo se da je zajedno s njom podučavao ljude veštinama koje ulepšavaju i ukrašavaju život. Ali on je bio ipak, zamišljen kao daleko inferiorniji u odnosu na uzvišeni karakter Atene. U Atini su imali zajedničke hramove i praznike. Takođe se verovalo da oboje imaju velike isceliteljske moći, a verovalo se da Lemnijska zemlja (terra Lemnia) sa mesta na koje je pao Hefest leči ludilo, ujede zmija otrovnica i krvarenje., a sveštenici boga znali su da leče rane koje su nanele zmije.
Epiteti i prezimena kojima pesnici označavaju Hefesta uglavnom aludiraju na njegovu veštinu u stvarajućoj umetnosti ili na njegovu figuru i njegovu hromost.
Bio je predstavljen u hramu Atene Halkijeke u Sparti, u činu izbavljenja svoje majke; na prsima Kipsela, dajući Tetidi oklop za Ahila; a u Atini se nalazila čuvena statua Hefesta od Alkamena, u kojoj je malo ukazano na njegovu hromost. Grci su često postavljali male patuljaste statue boga blizu ognjišta, a čini se da su ove patuljaste figure bile najviše drevni. Tokom najboljeg perioda grčke umetnosti, bio je predstavljen kao snažan čovek sa bradom, a karakteriše ga čekić.
Rimljani, kada govore o grčkom Hefestu, zovu ga Vulcanus, iako je Vulkan bio originalno italijansko božanstvo.
Olimpijski bogovi
Mitologija
