Cerera

Rimska boginja plodnosti i poljoprivrede, Cerera, bila je zaštitnica zemljoradnika i zaštitnica plebejaca. Prilagođena iz grčkog božanstva Demetre, Cerera je obožavana kao majka Proserpine, čija je otmica od strane Plutona (Posejdona) bila centralna epizoda u grčkoj i rimskoj mitologiji. U ranim danima Rima, Cerera je bila glavni član „plebejske“ Aventinske trijade, kulta tri božanstva koje je obožavao običan narod. Skromni objekti Trijade na brdu Aventin stajali su u izrazitom kontrastu sa raskošnom veličinom koja je obeležila obližnje Kapitolijsko brdo.

Cerera je bila pokrovitelj i zaštitnik zemljoradnika, stočara i plebejaca; bila je i nadzornica izabranih zvaničnika poznatih kao tribuni. Cerera je ponudila svoje lično vođstvo „Plebejskom tribunu“, moćnom sudiji koji je imao moć da stavi veto na odluke konzula. Tribun je takođe uživao svetost, status koji mu je dao rimski sveti zakon. Ona je, dakle, bila vrhunsko božanstvo običnog naroda Rima, za čiju se blagodat smatralo da hrani čak i najskromnije Rimljane. Običan narod je hvalio zlatnu boginju i slavio je na brojnim festivalima tokom cele godine. Ovi festivali su se uglavnom održavali tokom sezone setve i žetve.

Cerera je imala moć nad celokupnom poljoprivredom i obezbeđivala obilje godišnje žetve. Uopšteno smatrana da je mlada žena, Cerera je obično predstavljana kao odrasla osoba u reproduktivnom dobu. Često je nosila štap kao simbol svog autoriteta, ali bi ponekad nosila i baklju. Ovaj poslednji predmet poslužio je i kao aluzija na njenu potragu za ćerkom Proserpinom i kao simbol prosvetljenja. Takođe je često prikazivana kako drži zrna pšenice (ili neke druge žitarice) i kako vuče plug.

Ceres je bila ćerka Saturna (grčki Uran), boga kosmosa koji je vladao pre dolaska Jupitera, i Opsa, personifikacije Zemlje. Njena braća su uključivala Jupitera, kao i Neptuna i Plutona, bogove mora i podzemnog sveta. Njene sestre su bile Vesta, boginja ognjišta i doma, i Junona, kraljica rimskih bogova po majci.

Rimski bogovi

Mitologija

Horoskop