Vaša korpa je trenutno prazna!
Vesta
Boginja ognjišta i doma, Vesta je bila rimsko božanstvo koje je simbolisalo veru, porodicu i domaći poredak. Često poznata jednostavno kao Mater, ili „Majka“, Vesta je bila priznata kao najčistije rimsko božanstvo. Večna devica, Vesta je inspirisala svoje sveštenice, poznate kao Vestalke (ili Vestalke), da se pridržavaju strogog kodeksa celibata. Vesta je adaptirana od grčkog božanstva Hestije, sa kojom je delila mnoge karakteristike.
Vodeće božanstvo u rimskom panteonu, Vesta je bila zaista drevno božanstvo sa istorijom koja se može pratiti do osnivanja samog Rima. Iako su je voleli svi obični ljudi, imala je poseban odnos sa ženama, kojima je za razliku od muškaraca bio dozvoljen pristup njenom hramu na Rimskom forumu. Vesta je bila i pokrovitelj mlinara i pekara. Često su je predstavljali magarac, koji je okretao mlinski kamen, i kotlić koji je davao hranu. Vesta je uglavnom viđena kao nekontroverzna ličnost koja se retko bavila dramom koja je definisala toliki deo rimskog panteona. Kao rezultat toga, obično je bila odsutna iz živopisnijih priča rimske mitologije.
Vesta je nadgledala dom i porodični život, obezbeđujući svetost kuće i obezbeđujući njen mir. Uprkos njenom naizgled nedostatku mitološkog prisustva, Vestina ogromna moć nad porodicom, brakom i decom štitila je moralni integritet svih Rimljana. Zbog toga su sve molitve i žrtve počinjale i završavale se pobožnostima Vesti.
Vesta je bila ćerka Saturna, vladara kosmosa pre Jupitera, i Opsa, božanske inkarnacije Zemlje. Pored svoje braće i sestara, služila je kao član prvobitnog rimskog panteona. Njena braća su bili Jupiter, kralj bogova, Neptun, bog mora, i Pluton, gospodar podzemnog sveta. Njene sestre su bile Juno, boginja braka i dece, i Cerera, boginja plodnosti i poljoprivrede.
Vesta je ostala nevina tokom svog mitskog postojanja. Nije imala ljubavnike i nije rodila decu.
Rimski bogovi
Mitologija
