Vaša korpa je trenutno prazna!
Nertus
Obožavana u Skandinaviji i na germanskim teritorijama, Nertus je bila opskurna boginja povezana sa mirom i prosperitetom. Bila je povezana sa Njordom, nordijskim bogom mora, mada ostaje nejasno da li su bili supruzi ili odvojena otelotvorenja istog božanstva. Ono što se malo zna o Nertusu potiče iz spisa rimskog istoričara Tacita iz prvog veka, a ne iz tradicionalnijih izvora nordijske mitologije.
Etimologija
Ime „Nerthus“ potiče od protogermanske reči Nerthuz-, što znači „snažna, zdrava“. Lingvisti su identifikovali „Nerthus“ kao germanski, feminizovani ekvivalent staronordijske reči „Njord“, imena nordijskog boga mora. Ova veza je navela neke naučnike da zaključe da su Nertus i Njord, u stvari, bili isto božanstvo, i da je do doba Vikinga (oko 800-1100 n.e.) prvo evoluiralo u drugo. Drugi smatraju da se Nertus poistovetila sa plemenom Vanir u celini, a ne sa bilo kojim određenim božanstvom.
Atributi
Poznata kao donosilac mira, Nertus je dobila počast tokom ritualne povorke kolica. Tokom ove ceremonije, boginjini sveštenici bi vozili kolica prekrivena njenom svetom tkaninom kroz germanska sela, zbog čega su stanovnici odložili oružje i zagrlili jedni druge u slavlju. Iako se malo zna o Nertusi van ovog rituala, smatralo se da ona boravi u svom svetom gaju na još neidentifikovanom ostrvu.
Porodica
Nertusovi porodični odnosi ostaju uglavnom nepoznati. Možda je bila supruga nordijskog boga Njorda.
Mitologija
Skoro sve što se zna o Nertusi potiče iz Germanije rimskog istoričara Tacita, izveštaja o germanskim plemenima objavljenog krajem prvog veka nove ere. Tacitov opis Nertuse uglavnom se fokusirao na ceremoniju kola u čast božanstva:
Posle njih dolaze Reudingi, Aviones, Anglii, Varini, Eudoses, Suarini i Nuitones, iza njihovih bedema od reka i šuma. Nema ničeg vrednog pažnje o ovim narodima pojedinačno, ali ih odlikuje zajedničko obožavanje Nertuse, ili Majke Zemlje. Oni veruju da se ona interesuje za ljudske poslove i jaše među njihovim narodima. Na ostrvu u okeanu stoji sveti gaj, a u gaju osvećena kola, presvučena tkaninom, koja niko osim sveštenika ne sme da dodiruje. Sveštenik uočava prisustvo boginje u ovoj svetinji i prati je, sa najdubljim poštovanjem, dok njena kola vuku junice. Zatim slede dani veselja na svakom mestu koje ona osmisli da poseti i zabavlja. Niko ne ide u rat, niko ne uzima oružje; svaki predmet od gvožđa je zaključan; tada, i samo tada, mir i tišina se poznaju i vole, sve dok sveštenik ponovo ne vrati boginju u njen hram, kada se nasiti ljudskim društvom. Posle toga kola, krpa i, ako verujete, sama boginja se čiste u zabačenom jezeru. Ovu službu vrše robovi koji se odmah potom udave u jezeru. Tako misterija rađa užas i pobožno oklevanje da se zapita kakav je to prizor koji mogu da vide samo oni koji su osuđeni na smrt.Nordijski bogovi
Mitologija
