talismani.rs

Amon

Jedan od najvažnijih bogova u egipatskom panteonu, ovnovski Amon, bio je ključni član Hermopolitanske Ogdoade i Tebanske trijade. Amon je često bio kombinovan sa Ra, sa kojim je delio mnoge kosmološke sličnosti. U svojim kultovima obožavanja, svaki je slavljen kao božanstvo tvorca i glava egipatskog panteona.

Amon je bio donekle jedinstven u okviru egipatske teologije, pošto je posedovao mnoge karakteristike naglašene u savremenim monoteističkim božanstvima (kao što su hrišćanski Bog, judaistički Jahve i islamski Alah). Sveprisutan i svemoćan, Amon je bio nepoznat čak ni svojim kolegama bogovima i boginjama.

Amonovi Atributi

Tokom svog obožavanja, Amon je izrastao od malog, ali značajnog lokalnog božanstva do jedinog najmoćnijeg boga unutar egipatskog panteona. Tokom ove transformacije, on se stopio sa brojnim drugim božanstvima i apsorbovao atribute onih koje je izmestio.

Amonovi atributi su bili legije, i on je različito identifikovan kao:

Bog sunca

Bog vetra

Kralj ili poglavar svih bogova

Zaštitnik kraljeva, putnika, trgovaca i pomoraca

Tvorac univerzuma

Izvor svega života

Garant uspeha u borbi

'Ba' ili duša svih stvari

Dok se smatralo da drugi egipatski bogovi borave na određenim lokacijama (pustinja, podzemni svet, nebo, itd.), Amon je bio svuda odjednom (otuda njegova veza sa vetrom). Iako se njegovo prisustvo uvek moglo osetiti, ono nikada nije viđeno. Amonova sveprisutnost se radikalno razlikovala od prisustva drugih egipatskih bogova, iako se takva osobina često povezuje sa bogovima abrahamske tradicije.

Amonova sveprisutnost je takođe bila uparena sa neobičnom svemoći. Često su ga nazivali „skrivenim“ bogom, terminom sa vrlo specifičnim značenjem. Znati nečije ime značilo je imati moć nad njima, što je činjenica koju su iskoristila brojna egipatska božanstva (pogledajte Iznuđivanje sunca: Izida otruje Ra). Amonovo pravo ime, međutim, bilo je skriveno od bogova i od smrtnika. Egipćani su verovali da ako smrtnik sazna Amonovo pravo ime, saznanje će ih odmah ubiti.

Amon je prikazan na različite načine, a najčešći je bio bradati muškarac koji je nosio perjanicu sa dvostrukim perjem. Često je nosio kratak kilt i tuniku sa uzorkom perja. Dok je Amon često prikazivan sa plavom kožom, kasnije su predstave koristile i crvenu boju.

Druge Amonove predstave uključivale su čoveka sa glavom ovna, zmiju sa glavom ovna, primordijalnu gusku i sfingu sa glavom ovna.

Porodično Stablo

U poređenju sa drugim egipatskim božanstvima, Amon je imao relativno jednostavno porodično stablo. Prema tebanskim verovanjima, Amon je bio deo grupe poznate kao Tebanska trijada. Ostali članovi ove trijade bili su Amonova žena Mut i njihov sin Konsu. Konkurentski verski kult Hermopolisa smatrao je da je Amon bio član Ogdoada — grupe od osam prvobitnih bogova i boginja koje su stvorile univerzum. Prema Ogdoadu, Amon je uzeo Amunet za svoju ženu (ili suprugu)

Mitologija

Amon je relativno nedavno došao do mitološke prevlasti, tek je postao najmoćniji bog tokom Novog kraljevstva (oko 1200. pre nove ere). Tokom ere Srednjeg kraljevstva (2066-1780p.n.e.), a samim tim i pre njegovog uspona, Amon je jednostavno bio lokalni bog sa sedištem u gradu izvan Tebe. Za to vreme, delio je svoj kosmološki prostor sa bogovima Montuom, Vastom i Minom.

Kako je Amonov kult rastao na snazi, on je preuzeo uloge (i povremeno imena) ovih sada manjih bogova. Do 18. dinastije (oko 1549. pre nove ere), Amon je preuzeo tradicionalne uloge boga sunca Ra, započevši proces asimilacije koji je na kraju kulminirao stvaranjem nacionalnog boga Amun-Ra.

Stvaranje Nuna

U hermopolitskoj tradiciji, univerzum je nastao iz praiskonskih voda Nuna. Iz ovih voda nastali su Ogdoadi: grupa od osam bogova koji će stvoriti svet.

Amon je bio jedinstven među bogovima Ogdoada, jer je bio jedini bog koji je prethodio vodama Nuna. Amonovi epiteti „Bik njegove majke“ i „Bik koji ejakulira Nunu“ direktno upućuju na njegovu drevnu, samogenerativnu prirodu.

Egipćani se nisu bavili logistikom da mu Amon bude rođeni otac; već su mit shvatili kao nominalnu vrednost.

Veliki Honker

Amun je igrao centralnu ulogu u drugom mitu o stvaranju, ovog puta kao iskonska guska zvana Veliki Honker ili Veliki Vrisak. U ovom mitu, Amonov plač je bio prva buka koja je prekinula tišinu nepostojanja. Kao Veliki Honker, Amon je takođe sneo jaje koje će na kraju postati svet.

Iako je bio ključan u brojnim egipatskim mitovima o stvaranju, Amonovo sopstveno poreklo bilo je obavijeno velom misterije. Čak i među njegovim pobožnim vršnjacima, Amonova priroda je ostala skrivena i nespoznatljiva.

Ram i skriveni Bog

Može izgledati čudno da je skriveni bog imao toliko statua koje nose njegovu ličnost. Međutim, naučnik Herodot je sugerisao da bar neki od ovih prikaza prikrivaju Amonovu pravu prirodu.

U jednom mitu koji je ispričao Herodot, Amonov sin Konsu je želeo da zna kako izgleda njegov otac. Amon, koji nije voljan da se otkrije čak ni sopstvenom sinu, smislio je plan da zadovolji Konsuovu radoznalost. Amon je obezglavio ovna i predstavio se Konsu noseći lobanju ispred svoje glave kako bi sačuvao svoju tajnost.

Prema Herodotu, Egipćani su verovali da je ovan sveto stvorenje. Jednom godišnje, ovan bi se žrtvovao u čast ove priče; u sva ostala vremena ovan je bio poštovan i zaštićen.

Amon-Ra i Hatšepsut

Za stare Egipćane, religija i politika su bile neraskidivo povezane: vladari su bukvalno bili božanski potomci bogova. Iako je ova veza uvek bila važna, bila je još važnija za vladare koji su se našli u slabom položaju. U takvim slučajevima, vladari bi koristili svoju navodnu lozu da učvrste svoj božanski kredibilitet.

Uprkos tradicionalno ograničenim rukovodećim ulogama dostupnim ženama, Hatšepsut se našla u poziciji da vlada celim Egiptom tokom 18. dinastije (1550-1229 p.n.e.). Lukava političarka, Hatšepsut je prepoznala da treba da ojača svoje pravo na presto ako želi da ostane na vlasti. Tako je počela da beleži svoj božanski silazak u svojim novosagrađenim hramovima.

Hatšepsutini hramovi beleže mit o sastanku Amon-Ra sa svojim savetnicima kako bi se odlučilo ko će naslediti Tutmozisa I. Prema ovom mitu, odlučeno je da još nerođena Hatšepsut vlada Egiptom i da će biti rođena od legendarno lepe žene Tutmozisa I Aahmesa. Uzimajući obličje Tutmosa I, Amon-Ra je ušao u Ahmesove spavaće sobe. Unutar ovih odaja, bog i kraljica su vodili ljubav i začeli Hatšepsut.

Ne zadovoljavajući se da ode a da ne otkrije svoju pravu prirodu, Amun-Ra joj je rekao da je zapravo spavala sa Kraljem Bogova. Štaviše, objasnio je da će ona roditi ćerku po imenu Hatšepsut koja će vladati celim Egiptom uz Amonove blagoslove.

Nakon što se Hatšepsut rodila, Hator ju je doveo Amonu da bi je mogao pogledati. Sisala je sisu boginje s kravljom glavom, a potom ju je pazila Iat (boginja mleka).

Ova pažljivo snimljena priča osigurala je da se sve sumnje na Hatšepsutin kosmološki legitimitet otklone.

Egipatski Bogovi

Mitologija

Horoskop